ensoruka

Bogate zene traze mladice

ensoruka | 02 Јануар, 2019 10:33

www.tebe-www.datingvr.ru

❤️ Click here: Bogate zene traze mladice

Setimoseda su eksperimenti sa izostankomdrazibilijedanodstubova Sokolovi eveteorijemodeladrazi. Majkesudobijal e instrukcij ekakodaradesadecom. Organizacija zena osnovana је s ciljem da osposobl iene za ozЬiljenje jedne nove tradicije, tradicije njihovog priznatog i ravnopravnog ucesca u svim sferama zivota. Recidasmosenanekedraziprilicnonavikliznaciistostoirecidana nekedrazi neobracamopaznj u.

Iskreno pomalo dosadan posao, al ok, ide staz, zdravstveno. ImajuCi u vidu otpore, ovaj se zadatak moze smatrati izrazito emancipatorskim. »gradaпski« femiпisticki pokret , пalazi пeophodпim obrazloziti па krajи ipak оdЬасепи dilemи »da li ovaj problem istrazivati i obradivati kao роsеЬпи temи ili и okvirи drиgih opstih tema iz istorije radпickog pokreta«. Condum Ьiо dvorski lijecnik engleskoga kralja Charlesa 11.

Feministkinje su zahtijevale ravnopravno ukljuCivanje zena u poredak i borile se protiv njihove diskriminacije. Njezin је politicki zivot Ьiо dug niz odusevljenih nada sto su se smjenjivale s razocaranjima, od pristanka uz americku obalu do iskustava u Sovjetskom Savezu i izdaje anarhista u gradanskom ratu u Spanjolskoj. Sve i dalje biva po starom... Ovinalazinazivotinjama suuskladusaneki mnalazi manaljudi ma. Budi tu za nju, brani joj cast. То podrazumijeva istrajnu sumnjieavost naspram ideoloskog diskursa koji се prvo implicitno, zatim eksplicitno isticati iskljuCivi monopol КРЈ u regulaciji i rjesavanju svih drustvenih pitanja, а kojeg usvaja i reproducira sama organizacija zena. Svaka od ove dvedrazi mogla je da se javi na dvanacina: sporo ili brzo. Меdи ostalim navodi i primjer tobelije rodene 1926. Razranova koncepcijasenzitizacije i pseudo- Razranovo shvatanjeuslo vijavan ja mogla bi seIormulisati na sle- senzitizacijej -· -· deci nacin: 1 senzitizacija je, kao stosmo stalno isticali,posebanoblik ucenja; 2 sustinaIenomenajeusledecem:drazkojaupocetkuni jeizazi vala odredenu reakciju pocinjeda je izaziva relativno stalno;uzrok ovom je relativno trajno povecanjeosetljivostiodredenihnervnihcentara ipu- teva.

Upoznavanje radi braka - Spoznavsi njezin talent, dvije starije sestre zrtvovale su skromnu ustedevinu i poslale је na skolovanje. Upojedinimzbivanjimaiz- razavaju se nekiopsti stavovi roditelja, neke njihove opste osobine - iove poslednje, buducidasustalnisastojcisocijalnesredine,mogudauticuna razvojlicnostideteta.

Ovo ce se najcesce desavati kada je akumulirani stres ta- povezan sa hronicno nepovoljnim psiholoski m uslovima. Klarkoviipredstavljeni autoriprikazalisuidrugebrojnestudije,kakoklasicnetakoisavremene, koje se ticu problema ranog iskustva. Sest studija pristupaju problemu ranog iskustvasa razlicitihstrana,tj. Kegnjeustudijigvatemalskebrdskedeceutvrdiodarelativnosiro- masnoiskustvouprvojgodinizivota uslovljenotradicionalnimnacinom podizanjadece neostavljatrajnenegativneposledicenaintelektualni razvoj, odnosno na razvoj univerzalnih psiholoskih operacija. Tizardova i Rizova su pokazale da deca odrasla u dobrim, stimulativnim ustanovama nisu osudene na opste intelektualno i jezicko zaostajanje. Iako je nedostajaotrajanitopaoodnosjedanpremajedansanekomodraslom osobom, deca iz ove studije postigla su prosecnu inteligenciju. Komunikacijaokokognitivnointeresantnihproblemajebitanuslovnor- malnog intelektualnog razvoja dece. Taj uslov moze biti zadovoljen kako udobromdomu,takoiudobrojporodici,amozeizostatikakoujednoj tako i udrugoj situaciji. Kadusin je pokazao da sedma godina nije kasno doba za usvajanje dece, kao sto se to verovalo. Decakoja suu prvetri i pogodine zivelauveoma losimsocijalnimipsiholoskimuslovimapokazalasuizvanredanstepen zilavostiiadaptibilnostiipostiglasuzadovoljavajucinivosocijalnog ponasanja. Antisocijalnoponasanjeuado- lescencijiprejepovezanosalosimpsiholoskimuslovimakojivladajuu porodici nego sa samim razdvajanjem. Daglasovastudijaodnosisenarazliciteaspekteneadaptiranogsoci- jalnog ponasanja adolescenata koji su povezani sa ranim duzini od ne- deljedana iponavljanimhospitalizacijama. Dokjeovajnalazuskladusakla- sicnimshvatanjem,Daglasjenasaodanepostojeznacajnikratkotrajni, neposrednieIektihospitalizacije,stonijeuskladusaklalicnimshvata- njimaBolbija,Spicaidrugihpsihoanaliticara. RateriKlarkovisupoku- salidapokazudasamahospitalizacija,narocitoucestalahospitalizacija, nijeuzrokkasnijimporemecajima,vecpreizraznepovoljnihpsiholoskih uslovaudetinjojsredini,kojisupraviuzrokkasnijihporemecaja. No, naosnovujednesvojenovijestudije,Raterjemoraodapriznadaaku mulirani,nagomilanistresoviprilikomponavljanihhospitalizacijamogu donekle da budu patogeni. UsvojojstudijiusvojenedeceDenisjepokazaodadecakojasu usvojenaposledrugegodine,iakosekasnijenormalnorazvijaju,nena- doknadujuuintelektualnompogleduonostosuuprvimgodinamazivota propustila. Tajnalaz jeu skladu sa blagomverzijomhipoteze o relativ- nojireverzibilnostiranogiskustva,kojasvakakotrebadazamenihipo- tezu apsolutne ili znatne ireverzibilnosti. Kadusinje nasao da kasnije usvojena deca postizu nizi socijalni nivo, ali da rizik kod tedecenijenarocitovelik. TizardovaiRizovasutakodenasledasudeca usvojenaposlecetvrtegodinezaostajalauintelektualnomrazvoju,alije brojtakvedecebiomali,pajenjihovozaostajanjemoglodaseobjasnii jednim Iaktorom selekcije ekonomski iobrazovno slabijestojeci roditelji biraju stariju decu, koja se u manje povoljnim uslovima slabije razvijaju. Pri tome sesrecu i poneke recenice koje basnije lako uklo- pitiuizrecenutezu,narocitokodKadusina. Onostojezajednodetenepremostivapreprekailineiz- drzljivi stres, za drugo dete je savladiva nelagodnost. Takvo postupanje ima najmanje rizika. Treca grupa studijaplanirane intervencije Ovdejerecotzv. Pitanjekojenasovdeinteresujeglasidaliipozitivnaiskustva stvaranju trajne, neizbrisive pozitivne afekte. Publication OHD 7425, 1974. Od vise prikazanih istrazivanjaovde je izabran samo jedan mali uzorak. UtakvepokusajeKlarkovisvr- stavajuprogramekojejepokrenuoamerickipredsednikDzonson AntyPowerty Bili;ProjectHeadStart. Klarkoviisticudasutakviprogramibilisuvisekratko- trajni,suviseorijentisaninaaktivnostigre,dasuseuvelikoodvijalivankon- tekstaporodiceidauizvedenimstudijamanijepostojaloodgovarajucepracenje napredovanja. Decasu pracena 4 skolske godine. Kaostoje vecreceno, ceoovajprogramt rajaojezajednueksperi mental nugruputri, a zadrugudvegodine. Daliovakvokratkotrajno vezbanjemozedadovededonekihpozitivnihrezultataidalitirezultatimogu dabudu trajniji? Uprvojeksperimentalnojgrupigodinudanaposle prestankaprogramaIQsecakpovecao za2, ,alijeposle jos jednegodineizno- sio 91,2,aposle4godine86,7. Znaci,posle dvegodinepoprestankuprogramajos jeuvekpostojaoznacajannapredakuodnosunakontrolnugrupu,aliposle4 godinedecasu sevratila na tacku sakojesu i posla. Programjedoveodointelektualnog napredovanja, ali sa prestankom programa doslo je do opadanja i najzad do gubljenja efektavezbanja. Ovdecebiti opisana iupecatljiva studijaHeberaiGarbera iz 1975. Primrose ed :°roceedingsoftheInternationalAsso- ciation for the Scientific Study of Mental Deficiengy Warsaw: Polish Medical Publi- 248 shers,vol. Majkesudobijal e instrukcij ekakodaradesadecom. Upet ojgodiniIQj ekodkontrolnegrupei zno sio90,aueksperimentalnojgrupijebionestoiznad120! Intervencij ajeprestalau sestojgodini,post osudecaposlauskolu. Poslegodinudanasmanjio se uprosekuna112,posle2godinena110,posle godinena106. Ovajdugorocniprogram,kaostovidimo,daojedobrerezultat e, aliaut oripredl azujostrajnijuintervenciju,kojanebiprest ajal asapocet kom skolovanja. St udijaHaberaiGarberajeposebnoint eresantnazbogt ogast osumajke imalenizakumnikolicnik, t esenaosnovut oganebimoglopret post avitineki visokiurodenipotencij al. Ut om svet lutrebaposmatratirezult ateranijenavodenihstudija,ukojimadomskadeca ilikasnijeusvojenadecanisupostizalaIQveciod100,anekadnitakav,uprkos organizovanog napora osoblja u institucijama i novih roditelja. To sugurise da ta deca zaistanisudostiglasvojplafon,tj. Urezimeustudij akaost osunavedene,BronIenbrenerpodvl acisledecemo- mente. EIektivezbanjasukumulativniuto- kui posl etreninga. Dobitak u sposobnostimaje u obrnutojsrazmeri sa uzrastom na kome se programzapocinje. Ovajzakljucakjeoddirektnogznacajazanasutemuoranom iskustvu i kriticnom periodu. Programi koji su usmerenina dijadu roditelj-dete, pri cemu roditeljod strucnih licadobija instrukcijekako daradisadet etomidobijaodgovarajuci ma terijalza t aj rad. BronIenbrener smatrada samot akvaekoloskaint ervencij amozedapomogne unajt ezim sl ucajevi maida 249 jeona,uopsteuzev,najeIikasnijavrstaintervencije. Podtoniintervencijompod- razumevajusepromenekaost osu:a promenaopstihzivotnihuslova:boljistan, hrana,boljamedicinskanega;adekvatnazaposlenostroditelja;skracenjeradnog vremenaiel asti cnoradnovreme, kojeomogucavaneprekidnubriguzadet eu porodici;b pomocmajciukuci;organizacijasaradnjeizmeduporodicasaslic- nimproblemima;televizijaukuciitd. Jasnojedajeovderecopromenamakoje zahtevajujednu gotovomalu drustvenureIormu. Svioviobliciintervenijemogudabuduuspesni,alisuipaknajuspesnijioniu kojimaseindividualnoradisadetetom kaostojetouprogramimaukojimaje majkaprotagonista rada sadet etom ,kaoioneintervencije koje se kontinuirano sprovode. Ranijeint ervencijesubileusmerenenasamodete,adanasnjenaradrodit elja sadetet omuokviruporodicnesredine;rani jiprogramisubi livremenskiizdvo- jeniiograniceni,adanasnjitezedabudukont inuirani;uranijimprogramimasa det et omjeradiloproIesionalnoobucenolice,ausavremenomsviclanoviporo- dice,uprvom redu jedanod roditelja. U prvetrigodinedet inj eg zivot aint erakci ja majke idetetadolaziuprvi plan. Tadatreba preduzet i vise mera: a BronIenbrener jos uvek smatra da treba dapostoji t rajan odnos jedanprema jedan izmedu majkei deteta; b strucno obu cenolice t rebadapokazemajcikako t rebadasest araokodet et a, dajoj pruzi pogodan materijal i da jojukazekakose na osnovunjega stvara verbalna komu nikacija sa detet omoko kognitivnointeresantnih zadataka. Ta uput stva majka sva kodnevno praktikuje; c t reba obezbediti tzv. Roditelj gubi sadkljucnu poziciju,ali svojim radompotpomaze ostvarenje t ih drugih programa. Kaostoselakouvida,roditelji,auprvomredumajkaostajeprvaIigurau det inj emzivotuirazvoju,licekojejenajodgovornijezanormalandecijirazvoj. Nezaboravimodajeovet ezenapisaovrhunskipoznavalacoveproblemat ike,i togodine1974. Nalaziovihautoragovo- resamootomedadecaudomovima,decakoj anisuimalastalanodnos,jedan premajedansanekomodraslomosobom,decakojasukasnousvojena,nisuosu- dena na intelektualnozaostajanje. No, time se ne kazeda staranje prirodne majke itrajanodnosjedanpremajedanmajkeidetetanijenajboljiuslovrazvoja uko- likomajkaznadanapravilannacinpostupasadetetom. Ovakavzakljucak,koji obuhvata obaupravo pomenuta momenta,izvela jeBeti Kadvel,poznat i strucnjak uovimpitanjima,1967. Pokusacemodaiznjihovihpodatakaizvucemoonostojeza problem ranog iskustva znacajno. No, time se ne tvrdi da nedostatak te veze nuzno dovodi do intelektualne zaostalosti i mentalne poremecenosti. Drugimrecima, kaodajeucenje namladimuzra stima vaznije, uticajnije. No,morasenapomenutida ima i suprotnih podataka, koji sugerisu da vreme pocetka programa ne mora uvek da bude od znacaja s. Desava seda kontrolnagrupa dece, kojanije bilapodvrgnuta programu vezbanja, dost igne u tokuskolovanja, za godinu ili dve, eksperimentalnu grupu,te utimslucajevimaizgledadaje prethodnovezbanjebilouzaludno. Naosnovu ovakvih nalaza Klarkovi zakljucuju daje razvojmogucu svakom periodu, kako u petoj,tako iu desetojgodini. Pa ipak, za svaku sigurnost,oni preporucujurani pocet ak kompen- zatorskih programa, jer jeuvekbolje spreciti nego leciti. Programisu bol jiukolikosuduzi,ukolikoobuhvatajuveciprocenatdecijegvremena,ukoliko suviseindividualizovanii,ponekad,ukolikoranijezapocinju. Programikojit raju tridocet irigodine,ilivise,mogudadovedudonapretkaukolicnikuinteligen- cijeod10,20,ponekadcaki0jedinica. Onostojezanasproblemnajvaznijeje- stetodaeIektiovakvihprograma ucenja nisuapsolutnotrajni,alijesurelativno trajni. Drugimrecima,eksperimentiove vrstenepruzajudokazezapermanentnodejstvopozitivnihranihiskustava,ali i negovoreprotivrelativnotrajnihefekata,slicnokaostosueksperimentisaranim lisavanjemgovorili o relativnoj ireverzibilnostiranihiskustava. Na zalost,podaci na osnovukojihizvlacimoovakvezakljuckenisudovoljnouniIormni,tenizakljucci dovoljno cvrst o empirijski zasnovani. Rezime empirijskih nalazaKlarkovih dalu na taj Rezime Klarkovih,. Presvega,onismatrajudajeopstahipotezaoireverzibilnom dejstvuranogiskustvaipostojanjukriticnihperiodauljudskomrazvoju neispravnaidasemoraodbacitinaosnovunavedenihempirijskihpo- dataka. Zatimnavodesestspecificnihhipotezaiglavne,empirijskepo- datke koji govore protih njih. Protiv ove hi potezegovore studije Ratera iTizardovei Rizove. Raterovi podaci negiraju ovo tvrdenje. Hipotezanormalno, zdravodet euemocionalnomi int elektu alnom pogledunemoze serazviti u decijiminstitucijama. Suprotnogo vorerezultati Tizardovei Rizove,kao isamog Bolbija iz 1956. Mozemo naci vise tvrdenja u kojima Klarkovi leonjski ¹¹ C1 iuar- proce nj u j u hipotezu ireverzibilnosti ranog iskustva. Na zalost, stice se utisak da oni nisu do- sledni; pojedinenjihoveizjavenisuu skladusa drugim. Njima je jasno daseklasicnahipotezaopotpunojireverzibilnostiranogiskustvaipo- stojanjukriticnihperiodamoraodbaciti, alikaodanisusigurni koliko jetahipotezapogresnainakojinacinjetrebapopravitiilizameniti. Njihovisudovisemogugrubosvrstatiudvekategorije:a onikao danekadpotpunoporicu poseban i snazanznacaj ranogiskustva;b oni kaodaneporicuznacajispeciIicnostranogiskustva,alizeledaiz- gradejednopotpunije,uravnotezenijeglediste,ukomecebitipridat kasnijimiskustvimaveciznacajnegostoseranijepridavao. Sadacebiti kratko ilustrovana tvrdenja te dve vrste. Glavna implikacijanavedenihpodataka jedaje ceo razvoj znacajan, a ne samo rano iskustvo. Klarkovi sepitajuda lisugra- nicemogucnostilicnihpromenaisteutokucitavograzvoja,ili,kakomi sumnjamo. Uovojreceniciseimpli- cirasvemanjalicnapromenljivostsauzrastom,atonijeusuprotnostisa klasicnom tezom o ranom iskustvu i tezom o postojanju kriticnih perioda. Nazalost,ituhipotezuKlarkovideIinisunaraz- licite, moglo bi secak reci u izvesnojmeri suprotne nacine. Nalazimda jeovoobjasnjenjesa- svimsrodnoHalovomobjasnjenjurazvojajacinenavike,okomecekas- nije biti reci. Vazni zakljucci oranom iskustvu 1 U literaturi nalazimo tri vrste stavova o ranom iskustvu: a eks tremno stanoviste po kome postoji skoro potpuna ireverzibilnost eIekata ranog iskustva, kao i kriticki ili senzitivni periodi u razvoju. To je kla sicna teza o ranom ucenju; b drugo, suprotno stanoviste potpuno negira prethodno. Po ovom shvatanju postoji potpuna nadoknadivost eIekta ra nog iskustva. Rano i kasnije iskustvo se ne razlikuju po svom znacaju za razvoji po trajnosti svojih eIekata. Postoje razlicite varijante ovog shvatanja, koje cesto nisu jasno deIini- sane i medusobno razgranicene. Ovo shvatanje bismo mogli da nazovemo i hipotezom relativne ireverzibilnosti, o kojoj je vec bilo reci: kasnije is kustvo moze donekle, ali ne potpuno, da izmeni, nadoknadi eIekte rani jeg iskustva. Dalje, ako je nenadoknadivi eIekti mali, mogli bismo da go vorimo o blagoj hipotezi ili slabijoj verziji hipoteje relativne ireverzibil nosti. I o ovoj hipotezi je vec bilo reci. Ukazano je da za nju govore podaci Denisa, Daglasa, Kadusina, Ratera i nekih drugih istrazivaca. Takode se ukazuje da ono sto je za jedno dete nepod nosljivi stres i teska trauma, zadrugo dete je tek savladivaneugodnost i teskoca. Ove individualne razlike su lepo izrazene starom engleskom po slovicom, koja u prevodu glasi: na toplo ti se puter istopi, a jaje stvrdne. Na osnovu izvesnih podataka moze se zakljuciti da averizivnost ne kog dozivljaja ili stepen lisavanja mora da prede neku granicu da bi do- sto do nekih snaznih, trajnih i ireverzibilnih posledica. Tu ideju Dzensen Jensen je nazvao teorijom praga. No,onidodajudasetakvaiskustvamogudozivetiubilokomperiodu zivota, mada se cesto sticu na ranom uzrastu. Premaovojhipotezi,rano iskustvojeod poseb- nogznacajazato stojeprvo, stojeprvi beocugulancu,stoprethodidru- gimiskustvima,tenatajnacinmozedaodrediprirodusvihkasnijihis- kustava. Otuda ranije iskustvo moze biti znacajnije, uticajnije od kasnijeg. SrouI smatrada Klarkovinisudovoljnopratilirazvojpsiholoskeipsihoanaliticketeorije, pokojojseranoiskustvonanovnacinkonceptualizuje. Usledecem periodu dotrigodine detesesusrecesanovimproblemima,saproble- mimaautonomnostiikontrole Erikson. Erikson,znaci,tvrdi,dapostoji interakcijauzrasnihperioda:nesamodaranijeiskustvouticenakas- nije,vecseinakasnijemuzrastupreradujeimenjasmisaoranijihis- kustava. U datom primeru,ako se na drugom uzrasnom periodu jedna i po godina do trece godine roditeljiponasaju prijateljski, predusretljivo idosledno,koddetetamozedaseteksadizgradipotpunijeosnovnoose- canje poverenja. Eriksonovotumacenj eizgledauverljivo, alisemozepostavitipitanj e nijelionosuviseraci onalnozaraneuzraste. Ovoposlednjetvrdenj esemoze itreba shvatitinasledecinacin:detejenaosnovuprethodnogiskustvaj kaoinasleda,stekloodredeneosobine,kojeodredujunjegovakasnija reagovanjaii nt erakcij e, t enat ajnaci nisamodopri nosi konti nuit et u urazvoju. Prebisemoglorecida suidejekojeizlazeSrouIsamoboljeipotpunijerazradeneidejeKlar- kovi h, izrazeneukont ekst u Eriksonoveteorije razvoja. Na pri mer,problemipridojenjuiodbijanjuoddojke, strogostprinavika- vanjunacistocuiIrustracijekojesepritomejavljajuitd. Uverenj enekihnovijihistrazivaca Klarkovi, Rudol I SeIerSchaIIeritd. Nijeistodalijeranomodbijanjuoddojkerazlogkulturna normailipret eranabrigarodit el jadadet est oprepostanesamostalno, iliemocionalnahladnocamajkekojanevoliIizickekontaktesadetetom. Upojedinimzbivanjimaiz- razavaju se nekiopsti stavovi roditelja, neke njihove opste osobine - iove poslednje, buducidasustalnisastojcisocijalnesredine,mogudauticuna razvojlicnostideteta. Oviautorisu pronaslidasudvedimenzijestavovanajvaznijeuodgajanjudece:di- menzijatoplineilihladnocepremadeciidimenzijapopustljivostiilistro- gosti permisivnostiirestriktovanosti. Utvrdenesuvezekaostosusledece:decunaj- viseuznemiravastrogostprinavikavanjunacistocuuzhladan,uzdrzan stavmajke;decakojadozivljavajunekuvrstuodbacivanjatezedaraz- vijuzavisnoponasanje,najvecaagresivnostkoddecesesrecekadaima- mokombinacijuvrlopopustljivihstavovasapovremenimstrogimkaz- njavanjemitd. Iako jeutvrdenaneposrednaveza izmedu takvih ponasanja i roditeljskihstavova,nijesasigurnoscuutvrdenadugorocnavezaizmedu stavovaroditeljaikasnijelicnostideteta,odnosnoodrasleosobe. Premanekim autorima, uzroci takvihneu-speha bili susledeci:a postoji raskorak izmeduonogsto roditeljicine igovore; b upitnicikojisuseutakvimstudijamakoristiliprevidajudase roditeljskistavovirazlikujuodsituacijedosituacije;npr. Ponjegovimrecima,vazanjekontekst,celinakojojta pojedinacna zbivanja pripadaju. KempbeliDzejnis ampbellandJaynes,1966 sudokazivalidasa- moonidogadajikojiseviseputaponavljajuutokudetinjstvaimaju znacajnodejstvozabuduculicnost. Jedandogadaj jedanodnos moze imatiuticajnalicnostodrasleosobeakozapocnecitavjedanlanacisto- vrsnihzbivanja. Naprimer,jedanneuspesanodnos recimosamajkom , mozedadovededoneuspesnihodnosasadrugimljudskimjedinkama,i celinatihneuspesnihodnosamozedadovededotrajnihkarakteristika odrasle osobe. Naravno, to je sustina ranije opisane hipoteze sleda. Vecinarazvojnihpsihologijadanaszastupa transakcionalistickostanoviste,pokomedetenijepasivnaglinakojuod- rasliuoblicavajupremanekomsvomidealu,vecaktivniucesnikuinter- akciji. Nijenikakav izuzetakmajkakojaseuodnosunajednosvojedeteponasapre-briznoi anksiozno,auodnosunadrugostalozeno,mirnoispokojno,pricemuje razlogzaturazlikuunajvecojmerirazlicitoponasanjesamedece,sto majkasasvimjasnomozedashvatiirecimaizrazi. Odranijepomenutih autora ovo stanoviste zastupaju i Klarkovi, SrouI, SeIer i neki drugi. Kada seu tokurazvojadetinjepotrebe promene, odraslisuonikojimorajudamenjajuponasanje. Ovajuti-caj decenaodrasle,kazuautori,zapazaseikodzivotinja, apostojezapisi kojiukazuj udajetakobiloodvremenaMesopotamij e,dodanas,sa izuzetkomcetiridekadeizucavanjasocijalizacije. Svakakodajeovodoneklepreteranoglediste,alionojeizrazispravne teznjeda senaglasiono sto jebilozapostavljeno. Josjed- nompodvucimodasuovaopstatvrdenja,kojaseodnosenagrupudece ili na proseke, te da otuda ne moraju da vaze za svako pojedinacno dete. Kaostojeranijevecreceno,sateorijskogstanovistajekorisnoraz- likovanjedvehipotezeoranomiskustvu:hipotezuoapsolutnojireverzi- bilnostiihipotezuorelativnoj,delimicnojireverzibilnostieIekataranog iskustva. Uvezi saovomposlednjomhipotezommogu sepostavitidva pitanja. Iakojeprakticnodovoljnoto stosudecapostalaprosecna,timenijeodbacenahipotezadelimicneire- verzibilnosti ranog iskustva. Drugimrecima,nistaneukazujedadecanisudo- stigla plafon svojihpotencijala. O ovomargumentuvecsmoranijegovoriliipritomesmopostavilisledece kriticke primedbe. Premaovimautorima,roditeljisuonikojisuadap- tivni,Ileksibilni u svom ponasanju. Kada se u toku razvoja detinje potrebe promene, odraslisuonikojimorajudamenjajuponasanje. Ovajuti-caj decenaodrasle,kazuautori,zapazaseikodzivotinja, apostojezapisi kojiukazuj udaj etakobiloodvremenaMesopotamij e, dodanas, sa izuzetkomcetiridekadeizucavanjasocijalizacije. Svakakodajeovodoneklepreteranoglediste,alionojeizrazispravne teznjeda senaglasiono sto jebilozapostavljeno. Josjednom podvucimoda su ova opsta tvrdenja, koja se odnose na grupu dece ilina proseke, te da otuda ne moraju da vaze za svakopojedinacno dete. Kaostojeranijevecreceno,sateorijskogstanovistajekorisnoraz- likovanjedvehipotezeoranomiskustvu:hipotezuoapsolutnojireverzi- bilnostiihipotezuorelativnoj,delimicnojireverzibilnostieIekataranog iskustva. Ranijesmopo- vuklirazlikuizmedujakeislabevarijanteovehipoteze:slabuvarijantu imamouslucajukadjenenadoknadivi deoeIekataranogiskustvamali. Iakoj eprakti cnodovoljnoto stosudecapostalaprosecna,timenijeodbacenahipotezadelimicneire- verzibilnosti ranog iskustva. Drugimrecima,nistaneukazujedadecanisudo- stigla plafon svojih potencijala. Prematome,cak i blaga verzijahipoteze odelimicnojireverzibilnostiranogiskustvatrebadabudeodbacena. O ovomargumentuvecsmoranijegovoriliipritomesmopostavilisledece kriticke primedbe. Utomistrazivanjudecaumnozaostalihmajkipo- stiglasu,zahvaljujucisistematskomvezbanjuodrodenjadopetegodi ne, uprosekuumnikoli cni knestoiznad120,aupravosekodtakvedece mozepretpostavitinestoniziurodenipotencijal. U ranijenavodenimstudijamadecasalosimranimiskustvompriblizavalasu se ili tek postizala prosecnost umni kolicnik od 100 , sto po nalazima Hebera iGarberanebitrebalodabudenjihovpl aIon. Podsetimoserezultatau studijiDenisa, Kadusina,TizardoveiRi zove,painaknadneRatero-ve studije. Napri mer, dabiDejvisovaIzabelailiblizanciKoluhovepostigliintelektualnuiso- cijalnunormalnost,odnosnoprosecnost,bilesupotrebneizuzetnavesti- na,upornostitakti cnostljudikojisusanji maradili. Dabismojednuovakvuidejueksperimentalnoproveriil,bilobipo- trebnodazamisljeni,hipotetskieksperi mentHeba,kojismoranijeopi- sali,nastavi mojedankorakdalje. Drugi blizanacbitrebalodaistovremeprovedenajpreudobri m,paondau losimuslovi ma. Pitanjeglasi:dalibiprvadvablizanca mogl adadost i gnut r eceg? Dal j e, akoobat omogu, dali bikol i - ci napot r ebnogvezbanj azaprvogbl i zanca, koj i j euranomperi - oduziveounepovoljnimuslovima, bilavecanegozadrugogblizanca? Nijesetvrdilodaempirijaukazujena takonesto,vecdauprincipupostojimogucnosttakvogjednogtumacenja izuzetnogznacaja ranog iskustva. Nedostatakadekvat- nogi skustvauci ni o jetudecut eskozaostali mbici ma. Umnikolicni k 258 Dziniprocenjenjenaoko2godinekadajeimala14godina. Inteligencija blizanacaustudijiKoluhovebi lajeprocenjenanaoko50kadasuimali 7godina. PonasanjeIzabeleusestojgodininalicilojenaponasanjedete- : ta mladeg odgodinu dana. Pa ipak, zahvaljujuci opet iskustvu,ovog puta izuzetnopovoljnomiskustvu,iblizanciKoluhoveiIzabelapostalisuza nekolikogodinanormalnadecasaumnimkolicnikomoko100. Ali,prosecnonasledebezodgovarajuceg iskustva nijedovoljno za normalan razvoj deteta. Videlismoda podacikojesmoopisaligovoreprotivpotpuneireverzibilnostieIekata ranogiskustva,teiprotivklasicnepsihoanaliitcketeorijerazvojailic- nosti. Drugimrecima,tecinjenicegovoreuprilogonihucenja psihoana- litickihidrugih kojemanjenaglasavajudeterminacijulicnostiranim zbivanjima,odkojekasnijemrazvojupripisujuvisemogucnostiislobo- de. Takvestavovenalazimounekimnovijimpsihoanalitickimucenjima,ali pre svega u shvatanjima psihologa humanista. Poovomshvat anjudete icovek nijepasivnaglinakojuspoljasnjiciniocioblikuju,vecaktivnigraditelj sopstvenograzvojailicnosti. PoznatihumanistaSeve- rin Severin jeteidejeizrazionasledecinacin:,, Uokviruizvesnihgra- nica... Osnovneidejehumanistickepsihologijekojesuodznacajazaovu di skusijumozemodarezi miramonasledecinaci n. Toznacida coveknosiusebiinicijativukojomprilagodavasvetsebi, anesamosebe svetu. Drugimrecima,udimenzijiretroaktivnostproaktivnosthumanistina- gl asavajuproaktivnostcoveka,nj egovuusmerenostnaciljevekojileze u buducnosti. Sadacemopokusatidaanaliziramoove tvrdnjeu svetlunavedenih podatakaoznacajuranogiskustva,kaoiiskustvauopste,zarazvoj licnosti. Ovajosnovninalaz se priblizava pretpo stavkama humanisticke psihologije. To je, svakako, jednoogranicenj e slobode. Kao st oKadusinkaze,za nekudecu proslost jekljucna, dok je zadrugu sadasnjost preovladuj uca sila. Drugi m recima,nisu svi pojedinci podjednako odredeni svojom pro sloscu, te otuda nisusvi podjednako slobodni. Iako humanistineguju idi- gograIskipristup,tj. Njihove izjave o slobodi i samoaktualizacijiodnose seuvekna sve ljude. Ali, postavi mosadpitanje:kako, na osnovucegaseuprikazani mstudijamamenjajueIektiranog iskustva? Odgovor je jasan: na osnovunovih, kasnijih veoma pozitivnih iskustava. Navodeni podaci, drugi m reci ma, govorene samooznacaju ranog,vec i oznacajukasnijeg iskustva. Podaci su seugl avnomodnosilinauzrast e doadolescencije. Videli smokakonedostatak iskustvadovodidoslike 260 umnezaostalostiiporemecajaponasanjaividelismokakonovapovoljna iskustvaodtakvezaostaledecemogudanacineprosecna, normalnabi- ca. Atoznacajnoiskus- tvosesticeuvremekaddetejosnijesamosvesno,samoostvarujucebice, kojesvoji mslobodni mhtenjemprojektujesopstvenulicnost. Onostodeteunosiuinterakcijutakodejeodredeno prosloscuiuzrocima,uovomslucajugenetskomprosloscuigenetski m uzrocima. Buducalicnostjedneosobenijeodredena pojedinacnimzbivanjimauranomperioduzivota,vecponavljanimpo- stupcimaroditeljaidrugih,ukoji maseizrazavajunjihovi trajnistavovi, osobine i IilozoIija zivota. Bitna je celina, kontekst brojnih dogadaja. Videlismokoliko snazno i presudno. Unji- masepretpostavljadacelinaranijihikasnijihiskustava,bezobzirasto suonarezultatinterakcijedetetaidrugihosoba,presudno,kolikoina- slede,uticenaIormiranjelicnostiodraslogcoveka. Akojevoljnaradnjaodredenalicnoscu pojedinca,voljaadolescentajeodredenaprethodni mrazvojemnjegove licnosti, teotudamozda i nije tako slobodnakaosto to psiholozi humani sti zamisljaju. MoglibismodazakljucimodasunavodenipodacioeIektimaranog iskustvaiteorijskizakljuccikojiseobicnoiztihpodatakaizvodejosuvek dalekoodpretpostavkihumanistickepsihologije-madasuimzakorak bliziodpretpostavkiklasicnepsihoanalizeiklasicnehipotezeoeIektima ranogiskustva. Plisohozihumanistibidobrouradilikadabisvoja shvatanja preispitaliusvetlupodatakakao sto su ovdenavodeni. Intere- santnojeuporedititenasenalazesastranimnalazimakojesuKlarkovi sakupili i objavili. Uovomistrazivanjuuporedivanasudecasmestenau porodicama eksperimentalnagrupa sadecomizMilosevcakojasuzive- lakodsvojihprirodnihroditelja kontrolnagrupa. Uvremeistrazivanja smestenedecejebilo507,arasporedenasubilapouzrastimanasle- deci nacin: 115 mlade odgodine; 26 izmedui 7 godina; 66 starije od 7 godina. Istrazivaciza- kljucujudasutadecausvomranomzivotudozivljavalatesketraume, danisuosetilanormalnuroditeljskuljubavistaranje,danisuosetilato- plotu porodicne sredine. Uocenisuiznaciemocio- nalne hladnoce, nesposobnosti da primaju i daju od sebe. Zapazenajeisledecapravilnost:decakojasusmestenauMilosevac presvojesestegodine,daklenarelativnoranoguzrastu,boljesubila adaptiranaemocionalnoisocijalno,nodecasmestenanakasnijemuzra- stu. Mlada deca prihvataju porodicu ukoju su smestenakao svoju. Istrzivaciukazujudaseinasledenatendencijakaizves- nim vrstama patoloskog ponasanja mora uzeti u obzir. Kodvecinedece,cakdvetrecine,ranitraumatski uslovi zivota nisu ostavili ireverzibilne tragove. PRILO 2 Dokjeprethodniprilogbioempirijskogkaraktera,ovajdrugije pojmovnogkaraktera. Podprimarnimposledicamapod- razumevamoposledicekojesunastalezatostonaranomuzrastudetenije imaloodgovarajteroditeljskostaranje brigu,emocionalnutoplinu,mo- gucnostvezivanjaitd. Dete bez roditelja pocinje da opaza da ono nema nesto dragoceno sto dru- ga deca imaju da nemaoca ilimajku koji cebezrezervnoda ga voli, dase brineistaraonjemu,damukupujeigrackeitd. Naravno,poslediceprimarnogisekundarnoglisavanja kombinuju svo- ja dejstva. Ognjenovicisaradnici u aboratorijizaeksperimentalnupsihologijuOdeljenjazapsihologijuu Beogradu otkrilisuuvisenavrata snaznoi trajnodejstvoprvihiskusta- va. Postoje dve grupe takvih istrazivanja. Nekavelikaslovasuzajednickaciriliciilatinici K,J, M,T ,drugasusvojstvenasamociriliciililatinici,trecasepisunaisti nacin, ali se drugacije izgovaraju u cirilickom i latinickom pismu , B, H, P. Tervija Turvev 1978 pokazalasuprimatprvonaucenogpisma. Kostic 198 nasledecinacin,jezikommodernekognitivnepsi- hologije, opisuju taj nalaz: ,. Ako je ispitanik u osnovnoj skoli prvo ucio ciri- 26 licu,azatimlatinicu,ondajekodtakvih'cirilicnihispitanika'granica transparentnausmeruodcirilicekalatinici,alineiobratno. U jednom radu P. Ognjenovic sa saradnicima Ognjenovic, P. Ovajeksperimentsmonavelidabismopokazalikakojehipoksija pogodno sredstvoza raslojavanjestarijihodnovijihmentalnih struktu- raiakoeksperimentgovorioIilogenetski,aneontogenetskiranijim strukturama i Iunkcijama. Milovano vic i D. Eksperiment,dakle, ukazuje,danesamouzrasnoranavecikasnijaprvaiskustvaimajusna- znija i trajnija dejstva nego docnija iskustva. Obicno se nalazi kao podnaslov u partiji o ranom ucenju ili utiskivanju. KodpojmaSiR varijableodredenesuveomauopsteno:eksperimentatorizlazeorganizam ekspozicija izvesnim spoljasnjimdrazima ili situacijama. Uzavisnosti od tog prethodnog izlaganja, kasnije ponasanjeorganizma semenja, sto seobicnokonstatuje razlicitimtestovima tj. Neposredno reagovanjeorganizmanadrazii situacijekojimajeizlo- zensenespeciIikuje,nitisetezidasetereakcijeposmatraju. Kodkratkotrajnihdrazi,anarocitoduzihekspozicija nedeljama,meseci- ma svakakodanekereakcijepostoje,aliseoneneposmatrajuineregi- struju,postojekodovogoblikaucenjainteresovanjeusmerenognakas- niji kumulativan eIekat ranije ekspozicije. Vidovi ekspozicionog ucenja Uovompoglavljumismoviseputaspominjaliekspozicionoucenje. Zato cemo ovde ukratko rezimirati nekolikoosnovnih vrsta eksperimenta, 0 kojimajedetaljnijegovorenouprethodnomtekstu. Videli smokako tak varanastimulacijaimauopst enodejstvonakasnijeponasanj eodrasle zivotinje, narocito naponasanjeu emocionalnim, stresnimsituacijama. U istrazivanjimaovevrste najcesce seuporeduje kasniji efekat bogate i siromasne sredine. Zivoti nj e, kaostosupacovi,psi, majmuniitd. Videli smokako takva bogata sredinau ranom periodu zivota imapozitivanuticajna opitiraz voj individue na razvoj perceptivnih sposobnosti,razvoj sposobnosti ucenja i resavanja probl ema. Eksperimentesa latentnim ucenjem, ili bar nekeodnjih, takode mozemodauvrstimouekspozicionoucenje. Oneprost oboraveul avi ri nti ma, kaoiubil okomkavezu, paipak zivotinjenaucerasporedstazaunjemu. Tada smo izneli hi pot ezuSkot a, kojuodobravajumnogiautori, pokojojjezapri marnu socijalizaciju nuzno samo prisustvo odredenih objekata ili bica. Da bicitalac stekaoopsti utisako tojvrstieks perimenta, opisacemojedno istrazivanje. Ujednomeksperimentu Gibson,Walk,1956 pacovisuziveliukave- zuukomesubilinacrtanirazlicitigeometrijskioblici. Verovatnodasu zivotinj ereagovalenanekenacinenateoblike,alinijednaodtihreak- cijanijenagradivana. Pokazanojedazivotinjeprenaucedaprave razlikuizmedudvedraziakosekaopozitivnadrazuzmenekigeometrij- ski oblik koji je ranije bio nacrtan na zidu kaveza. Kao sto vidimo, ova vrsta eksperimentarazlikujeseodprethodnihpotomestoseunaknadnom testu koriste specificne drazi kojima je organizam bio ranije izlozen. Ciniseda jeuosnovi ovogoblika ucenja izvesna vrsta perceptivnog ucenja. Dali uokviruovihposlednjihvrstaucenjaonopredstavljaspeciIican,poseban oblikucenjateskojereci,postonepostojisistematskaklasiIikacija perceptivnih i kognitivnih oblika ucenja. Toznaci danismosigurnidaranoucenjei madovoljnospeciIicnostidabiseiz- dvojilouposeban operacionalniiliprincipijelni oblikucenja. Ranouce- njesedeIinisesasvimglobalnouzrastomnakomeseodigrava Svarija- bla ,aliinekimspecificnimposledicama Rvarijabla :ranoucenjeje sporoineprimetno Heb ,cestoseodigravaujednomkriticnomperiodu, njegovieIektisutrajni,nekadnepromenljivi,aporedtogacestosugene- ralizovani dovodedoizgradnjeopstihcrtalicnosti,opstihsposobnosti resavanjaproblema,opstihperceptivnihsposobnostiitd. Tojeklasicno shvatanjepriroderanogiskustva,odkogasmoposliizbogkogasmora- noiskustvoiliucenjeizdvojilikaoposebanoblikucenja,ili,dakazemo neutralnije,kaospeciIicnugrupu problema. Dalijebiloopravdanoizdvajanjeproble- mati keranog iskustva iucenjau posebnopoglavlje? Hendersonje razlikovao1razlicitih problemaranog iskustva,odkojih smomiprikazali i diskutovalisamo neke. Ono stovazi za ptice, mackeili majmune,ne mora davazi i za dete. Nize vrste se radaju sprem ni j ezazi votikodnji hranoi skust vonemoradai maonakoznacaj nu ulogu kao kod razvijenijih vrsta. Osimtoga,izvesne instinktivne urodene tendencijeponasanja su izrazenije kodnizihvrstazivihbica. Kriticni periodjesasvim izvesnapojava kod ptica i nekihdrugih nizih vrsta zivo tinja, amanjeizrazit kod razvijenihorganizama. Ono moze imati razlicit znacaj za motorno po nasanje, perceptivnesposobnosti, intelekt ualne sposobnosti,crte licnosti, mentalnozdravlje itd. Onojenajboljioslonaczaklasicnu tezuopermanentni mi ireverzibilni mdejstvi maranogiskustva. Poretoga, u pojaviutiskivanjaimamolepuilustracijuzainterakcijubioloskogna- sledaiiskustva. Kasnije,teksredinomsezdesetihgodina,eksperimentalni psiholoziceupotpunostishvatiti poduticajemGarsijiniheksperi menata iSeligmenovihuopstavanja kakobioloskonasledeiuzrastodreduju uspesnostuucenju. Tabioloskauslov- Ijenostucenjajenajizrazitijanaranimuzrastima,stoimaodredenadap- tivnismisao,alisebioloskeuslovljenostiucenjasrecuinakasnijimuz- rastima. Fenomenvezivanja takodepotvrdujeopravdanostizdvajanjaproblematikeranogiskustvau posebnu partiju. Psihoanaliticarisutridesetihicetrdesetihgodinaizgradiliucenjeo presudnimineizmenljivimeIektimaranogiskustvairanoglisavanjana kasnijirazvojdetetauoblastiemocionalnog,socijalnog,personalnogi intelektualnogzivota. Prvinalazi Ribi,Spic,GoldIarb,Bolbi potvrdi- valisujednotakvoshvatanje. No, premamisljenju ovogpisca,klinickipsiholozinebismelidaostanuravnodusniniprema upravo izvedenomnomotetskom zakljucku,makoli kooni u svojoj praksi gajiliidiograIskipristup. Decakojasudozivelaranetraumeilisavanj a mogupostati intelekt ualno i socijalnonormalna. Decakojau sestoj 267 godiniusledranihlisavanjudajuslikumentalnozaostaledece,mogupod kasnijimpovoljnimuslovimadapostignuprosecnostinormalnost. Mno- genovijestudijeukazujunaznacajnesamoranog,vecikasnijegisku- stva,ukometakodemozelezatiizvornedaca,aliiuslovpozitivnogpre- obrazaja. No, postizanjenormalnostiiprosecnostiuintelektualnom, socijal- nomipersonalnomzivotunemoradaznacidajekasnijepozitivnoiskustvo upotpunostinadoknadiloloseefekteranijegiskustva. Zatosmorazlikovalitrimoguceteze oeIektimanepovoljnog ranog iskustva. Feno menuti skivanjakodptica iIenomenranogsocijalnoglisavanjakodre- zus-majmunasuuskladusaovomt ezom. Da liod razlika u vrstizivih bica? Ili usled razlika u stepenu lisavanja? Najcesce se naucnici pozivaju na ovaj poslednji cinilac. Razlikovalismocakdvevarijante ovehipoteze jacui blazu. Izgledada je kod ljudiovo najverovatnija hipoteza. Nekada se oste cenjanast alarani mlisavanj emt ezeinepotpuni jenadoknaduj u, kaou slucajuDzini jacavarijanta , anekadjepovrataknanormalnost, pro secnost laksi, kao kodDejvisove Izabele, blizanaca Koluhovei umnogim drugi m slucajevimakoji suopisaniuknjizi Klarkovih. Upo- ranistrucanrad, velikastrpljivost , nekadil jubav, obi cnosupot rebni da bi se ponistili eIektilosegzivotnog pocetka. Teza potpune nadoknadivosti reverzibilnosti je trecamogucnost, zakojusezalazunekiodprikazanihautora, ali seovom piscucinidaje prethodnoopisanatezaverovatnija. II Istrazivanja sa ranomstimulacijomjednostavnim drazima top-lota, hladnoca,elektricnisokovi,drzanjeurukamaimilovanje vrsenasuna zivotinjama. KasnijaiskustvanemajutakveeIekte, teje iuovomsl ucajuispravnogovoritiospeciIicnimosobinmaaranogisku- stva, odnosnootrajnimdejstvimaranestimulacije. Eksperimentisazivotinjamasupokazalidabogata ranasredinadovodidopovecanograzvojasposobnostiresavanjaproble- ma inteligencije iperceptivnihsposobnosti,doksiromasnasredinaisen- zornalisavanjadovodedosuprotnihposledica. Ovinalazinazivotinjama suuskladusaneki mnalazi manaljudi ma. Go- voreciotimposl edicama, nuznosmosedotaklistarog, veomasl ozenog ineresenogpitanjaoprirodipercepcije,kaoisukobadvasuprotstavlje- nashvatanjanativistickogiempiristickog. Pregledalismonekeosnovne podatkekojigovoreosenzornomlisavanjukodzivotinja pilica,pacova, macakaimajmuna ikodljudi kodslepihljudikojisunakonoperacijau zrelodobaprogl edali. EIektisenzornoglisavanjanajvisesuispitivani uoblastivida,alioni postoje iuoblasti taktilnei auditivneosetljivosti. Razlikovali smo tri mogucnosti rane stimulacije. Potpuno odsustvo svetla dovodi do organskog propadanja mrez- njace i drugihdelova vizuelnog sistema. DiIuznosvetio, kojeneomogucujevidenjeoblika,dovodi do promenauIunkcionisanju vi zuelnekore. Zanormalanrazvoj videnja nuzno jeopazanjeoblikaod prvihdana zivota. SpeciIicno i jednolicno rano iskustvo npr. Celije koje su genetski predodredene da funkcionisu na jedannacin, mogu daizmene svoje funkcije usled specificnog ranog iskustva. Ovaj Ienomen je narocito izrazit kod senzornog lisavanja samo jednogoka u speciIicnom kritickom periodu, pri cemu lisavano oko trajno gubinekeIunkcionalnesposobnosti. Upravoopisanestudijenamtakodegovoreoizuzetnoznacajnomi trajnomeIektu ranogperceptivnog iskustva. Rano iskustvo je nuzno za kasnije normalno opazanje oblika, pred meta i dubine. Uopstenije receno,vizuelno opazanje se zasniva na ucenju empiristicka teza. Ovatezaunasemizlaganjuzasnovanajena ekspe rimentima sa senzornim lisavanjem Ion Zenden, Gregori, Risen i drugi. Eksperimenti savizuelnim lisavanjemgovoreo poremecaju ne samoslo zenih, vecinajosnovnijihIunkcijavidenja. O tomenamgovoreistrazi vanjanazivotinjama, aislucajevikojenamjeopi saoIonZenden. Me dutim,ovipodacinaisli suna snaznemetodol oskekritike. Doknameksperi mentisavizuelni ml isavanjem, posuduovogpis- ca, svojomopstomporukomipakgovoreoznacajuranogiskustvaiisku- stvauopstezavizuelnoopazanje, postojeidrugi, izvedeni direktno na 269 deci,kojinamsugerisusasvimdrugacijezakljucke,jergovoreuprilog nekevarijantenativisticketeorije. ImamouviduFencove Fantz iBo- verove T. Fencjeotkriojednunovumetoduizucavanjadetinjegopazanja, kojaje doveladobrojni hnovihistrazivanjavizuelnogopazanjanovorodenede- ce. Fencovametodasastojiseuposmatranjudecijihpokretaocijuipo- sebnoIiksacijaodredenihIigura slika ,kaoiumerenjuduzineteIiksa- cije. Ispitivani uzrastiizrazenisunedeljamailimesecimastarosti,aliimaistudijauko- jimasestarostdetetaizrazavadanima tj. Kodduzihperioda nedelje, meseci svakakopostoji iizvesnamogucnostucenja,alijepitanjedalijetakvoobjasnjenjemo- gucedatizanovorodencadstarunekolikodana naravno,ukolikosutakvi podacizaistaverodostojni. Naprimer,novorodenadecaodnekolikone- deljapreIerirajusahovskopoljeilikoncentricnekrugovepoljusahori- zontalnimprugama,shemuljudskeglavepreIerirajudrugimokrugli m crtezima,nestokasnijeshemunormalnogljudskoglicapreIerirajushemi licasaizmesanimdetaljima. Dalionaopazajuceooblik, ilisamonekidetaljnaobliku, detaljkojiimaurodenosvojstvodapri- vlacidetinjipogled? PoslestudijakaostosuFencove, miipakneznamokolikosevi zuelni svetdecerazlikujeodsvetaIonZendenovihiliGregori jevogpaci jenta. Ustvari,kaostosmoranijeistakli,ovouporedenjenijesasvimispravno, postoslepiljudikojisuprogledaliimajuznanjaopredmetimaiprosto- ruiimajuizgradenuslikusvetaukojusamotrebadauklopevizuelne podatke,dokdetemoradapocneodsamogpocetkadaizgradujesvoj vizuelniipojmovnisvet. Detese,dakle, nalaziutezempol ozajuodod- raslih slepihosobakoje suprogledale. Naravno,ijednui drugugrupu podatakamozemo i trebakritickidaispitamo. Izvesnojeda opazanjeoblika ipredmetamoze dabude urodeno. Pilici vecprvogdanazivotaizvanjajetaznajudakljucaj u,dadrzeukljunu zrnohraneidagagutaju. UFencovimekspe- rimentimapilicisupokazaliurodenupreIerencijuzapredmetekojisu okrugliilielipsastiikojisepovelicinipriblizavajuuobicajenomzrnu hrane. Akojekodpilicasposobnostvizuelnepercepcijeoblikaipredmeta genetskiodredena, zasto t onebibila ikoddrugihzivotinjski hvrsta,pa i kodcoveka?! Eksperimentisasenzornimlisavanjem,iakonedokazuju,ipaksuge- risu da bicakoja su u ranom zivotnom periodu bila lisena normalnog videnja moraju uciti da opazaju oblike i forme. To znacidase u principu opazanje oblikamozeuciti. Akojednatakvaprincipijelnamogucnostpostoji,zasto ne bismopretpostavili da idete koristi jednu takvu mogucnost? Fenc 1961 iRok 1980 pretpostavljajujednuovak- vumogucnost. Medutim,ovakvuidejuokritickom periodunije jednostavnopri meniti naviseorganizme iljude. Fencjevrsioeksperi menteisamaj muni ma. Stosuduzeziveliumraku, maj munisupokazivali svevecevizuelnedeIekteimoralisuucitidaopazajuoblike. Izovihi drugih ranijeopisaniheksperimenata Fenczakljucujeda sepostojeci podaci nemoguobjasnitipojedinacnimdejstvomurodenihsposobnosti,ma- turacijeiliucenja. DajematuracijajediniodlucujuciIaktor, mladezivotinjebibileuvekmanjesposobneodstarijihbezobzirana senzornolisavanje,st ojeusuprotnosisanavedeni mpodaci makojej e Fencdobionamajmuni ma. Fencsmatradapostojislozenamedusobnain- terakcija urodene sposobnosti, maturacije i ucenja. Rok 1980 ,kojiveomakri- tickirazmatrajusmisaoeksperi menatasalisavanjemkodljudiizivoti- njaikojizakljucujudanjihovipodacinegovorepouzdanozaempiris- ticku tezuopazanja, pokojoj je za opazanjepotrebnoucenje. Rok istice ovu misao:tostovizuelnolisavanjedovodidoporemecajavizuelnepercepcije neznacidasposobnostopazanjaoblikanijedataodrodenjaineznacida normalnodetekoj eziviunormalni muslovi matrebadaucidaopaza vizuelneoblike. Ucenjejenuznosamokodrazlikovanjapredmetakojisu medusobnovrloslicni ikodkojihmoramoda tragamozarazlikama. Nekismatrajudakasnijaistrazivanja,izvedena sedamdesetihgodi na,samorazradujuiobogacujuprveFencovenalaze oopazanjuoblikabezucescaprethodnogiskustva. Medutim,brojnais- trazivanjanovijegdatumadajunamrezultatekojisumnogoslozeniji negoprvobitniFencovinalaziikojisugerisu,barnekima,interpretacije kojeserazlikujuodFencovih,tj. Prema jednomsavremenompregledu 1982 ,vecprirodenjudetetamreznjaca Iunkcionise,alioptickinervjosnijepotpunomielinizovan,tenijenipot- punoIunkcionalan. Deokore kojaprimavizuelneinIormacijeslabojemielinizovanprirodenjuipo- cinjedasemielinizujeteknekolikomeseciposlerodenja,atajprocesse, premaneki mmisljenjima,nastavljasvedodesetegodine Acredolo,. Kakojemoguce, akoseimajuuviduovianatomskiimorIoloskipodaci,dadeteopazaob- likevecposleprvenedeljezivota,alicak,kakonekitvrde,iposle45 danazivota? Sudeciponeki mspoljasnjimreakcijama Iiksacijaoka,br- zinasisanja,promenepulsa ,novorodencenijeslepoionokaodanest o vidiuprkoscinjenicamaoorganskomsazrevanjuvizuelnogsistema. Kaostosmorekli,postojepodacizasnovaninapsiholoskim bihejvi- oralnim postupcima,npr. Izmedu prvog i drugog meseca deca Iiksiraju linije jakog kontrasta i uglova. Napri mer,akosedetetuizlozijedantrougao, nj egovpogledlutapo Iiguriizavrsavasenanekomuglu. Uprvi mnedeljamazivota deteobicnoIiksiraperiIerijukonture npr. Izgledadanovorodenceupocetkuslaboprimecujepromeneunutar posmatraneIi gure npr. Uprvovremeicrtezilisliku covecijeglicadeteposmatranaistinacin,naimepogledomIiksiraneki spoljasnjideokonture,reci modeookokoseilibrade,pricemunerea- gujenaunutrasnjedetaljelica. Nekiautorikategoricnotvrdedanasa- mompocet kuzi vot adet enepravirazlikuizmeducrt ezaljudskogli ca idrugihIigura,dakl enaosnovunovijihstudijaporicudaneposredno poslerodenjapostojiurodenapreIerencijazaljudskolice npr. KadasekasnijepreIerencijazaljudskolicepo- javi,onamozebitiodredenagenetski,alipost ojimogucnostdabude, bar delom, uslovljena iskustvom. Tekne- gdeokopetogmesecakombinacijebojaioblikaopazajusekaojedin- stveneceline, usmislu gestalt-psihologije. Mnogiautori,naosnovunovijihpodataka,takodeisticudanovoro- denceupocetkureaguj enaizolovanekomponenteIigure,adaslozene celine,usmislugestalt a,poci njedazapaza tj,dananjihreaguje ne- stokasnije, stonijeu skladu sa pretpostavkamagestalt-psihologije. Koen,DeloucovaiStraus 1978,veccitiranodelo izvodesledeciza- kljucakoteorijskomznacajunovijihpodataka do1978. Podaciuzetiu celini ne govore u prilog ni jedne opste teorije opazanja. Oni imaju u 272 viduteorijeHeba,gestalt-psihologa,GibsonaiPijazea. Medutim,ovateorijanijeuskladusapodacimakojigovoredanovoro- dencad nekazesekoguzrasta nuznoneIiksiraugloveIigura,kaoisa podacimakojigovoredasunestostarijanovorodencadsposobnazaiz- vesnuorganizacijuuopazanju. Medutim,gestaltistickostanovisteima'teskocesapodacimakojenam pruzajustudijepokretaocijukodnovorodenedeceisacinjenicomda decaoddvadocetirimesecaprereagujunakomponentenegonaslo- zene celine. Bover,takodezakljucuju da podaci dobij eni na novorodenoj deci ne potvrduju bez pogovora ni cistu empiristicku, ni cistu nativisticku teoriju opazanja. Prvaistrazivanjananovorodenojdeci pedesetihisezdesetihgodina ,sanovozamisljenimmetodamaistraziva- nja,sugerisalasunamtumacenjakojasublizanativistickomnegoempi- ristickomstanovistu. Ali,kasnijaistrazivanjananovorodenojdecinisu dala tako nesumnjive podatke. Ulogaranogiskustvauvizuelnomopazanjuoblikamozesenajsigur- nije svrstati u ,problematicne oblike ucenja. Teorijskidoprinos ovog poglavlja sastoji se i u saznanju da takav oblik ucenja postoji i da je to jedan od najznacajnijih oblika ucenja u ranom periodu zivota. Tekunovije vremenekipsiholozismatrajudajeskupljenodostaeksperimentalnih cinjenicakojepokazujudasesenzitizacija ipseudouslovljavanje mogu smatrati posebnim oblicima ucenja. Dve ilustracije Pre nego st o P redemo na detaljnijeizlaganje, zelimocitaocudadamoopstuslikusenzitiza- cijeipseudouslovljavanjakaooblikaucenja. Soksenedajeuparusanekomdru- gomdrazi,kaostojetoslucajkodklasicnoguslovljavanja,negosejedno- stavnopovremenodajeelektricni sok,koji izaziva reakcijubezanjaudrugi deoakvarijuma. Kadasepoprviputizazovevibracijavodeuakvarijumu ilidaveomablagsok potpraznisok ,kojiranijenijeizazivaonikakvu reakciju,zivotinjacepocetidabeziudrugideoakvarijuma. Takvo ponasanjeribiceseobicnotumacisenzitizacijomorganizma;sokjedo- veodopovecaneosetljivostiorganizma,takodairanijeneutralnedrazi izazivajureakcijukojunormalnoizazivasamosok. Pseudouslovljavanje i senzitizacija sene shvatajuovdekaooblici ucenja,veckao trenutnastanja razdrazenostikojaneposrednouticunadelatnostorganizma. Opisanepromeneu ponasanjusubilezadrzane21dan daljaretencija,ustvari,nijeni merena. Ustvari,onajeblizaribama, tacnij eonajepri mitivnija iodnajjednostavnijihriba. Naslabosvetiozmijuljicanereaguj e,alina jakosveti opokazuj eznakeuznemirenostiireakcij ubezanj a. Alitonij etrenutnostanj e;stecenareakcija traj evisedana 56. Gasenj est ecenereakci jej esporo,anekadi nemoguce. Dva pristupa senzitizaciji i pseudouslovljavanju Uprethodnomizlaganjuvidljivasudvapristupasenzitizacijiiuslov- Ijavanju. Kaotakve,ovepojavemogudaizazovupogreskeueksperi- menti maklasicnogusl ovljavanja,tj. Udobroizvedenom eksperimentuuslovljavanjaovi izvorigresakamorajuda buduodstranjeni. Premadrugom,novijemshvatanjusenzitizacijaipseudouslovljavanje nisusamotrenut nastanjaorganizma,vecunji mapostojirelativnotraj- napromenauponasanju,stodozvoljavadaseotimIenomeni magovori kaoopojavamaucenja. Posl eserijesnaznihsokovaslabsokili vibracijaakvarijumaizazivajubezanjezlatneribiceudrugideo akvarij uma. Posl edrazenj ajaki msvet lom,zmijulji capoci nj edabezii odslabogsvetla. Udaljemizlaganjunavescemoj edancistpri mersenzitiza- cijeuklasicnomsmislu,aizlaganjecemopodelitinadeoposvecensen- zitizaciji i deoposvecen pseudouslovljavanju. Utakvi mispitivanjimakaobezusnovnadraznajcescesepri menjuj evaz- dusniudaruoko, kojii zazi vasnaznozat varanj ekapka. Kaousl ovna drazcest osekori stisl abosveti o;naj akosveti o,naravno, ocnikapak 278 reagujezatvaranjem,medutimnaslabosvetiotonemoradacini. Tareakcijaocnog kapka,kojaselakomozerazlikovatiodbezuslovneiuslovne,kaoivolj- ner eakci j ezat var anj aocnogkapka, nazi vaseal fa-reakci jom. Vrati mosesadaeksperi ment u. Mozebitidajesamoda- vanjebezuslovnedrazi,vazdusnogudara,senzitiziraloorganizam,tako daneutralnadrazsadaizazivareakcijuocnogkapkakojuranijenij e izazivala. Broj usl ovnihibezuslovni hdrazije istikao iu eksperimentalnoj grupi. Naravno, broj bezuslovnih drazi je jednak broju tihdrazi ueksperi mentalnojgrupi. Ipak,opisacemoovdejednoklasicnoispitiva- nje, kojemoze da posluzi kao deIinisuci eksperiment ovog pojma. Uslo vi javan je una- zadjetakvouslovljavanjekodkogabezuslovnadrazprethodiuslovnoj. Gre- ter jevrsio ispitivanjanasimpanzama. Majmunisu bili privezaniza sedista iizlaganesui mjednazadrugomdvedrazi:bezuslovnaiznenadnasna- znadraz kaosistanj ezmije iusl ovnadraz zvukzvona. Zatoj e uveokontrolnugrupuzivotinja,kojimajesamobezuslovnadrazizla- gana10puta. Istijebioslucajisadrugim neutralnimdrazimaupotrebljeni mueksperi mentupoprviput. Kodsenzitizacijevezaizmeduneutralnedraziibezuslovnereakcije jeprirodna, samosepodpocetnimeksperimentalnimuslovimaneispo- Ijava. Dabisepri- rodna vezamaniIestevala,potrebno je uciniti sledece: a povecatiintenzitetneutralnedrazi npr. Navescujedaniz misljeniprimerkojicecitalacsvakakoprepoznatikaoverodostojanikojicena osnovu sopstvenog iskustva moci da umnozi. Zartemedicinskesestrenemogudaizmislenekinacindavremenski rasporedepacijente,naprimerpozivomprekoteleIona,anedasvimakazudo- dite ui 8 sati, pacekajtesat, dva, pa i vise. U takvom mrgodnomraspolozenju 280 posledvasatacekanjanared,dodepredkomisijukojamu,nanjegovoiznena- denje,odbijadaproduzibolovanje. Kisapada, hladno je, aonse sasvim iscrpljen. Isti- na, prosla su i tri prazna, alinanjegov pozivnisu htelada stanu. Uspeo je da se nekako uguratek utreci. Pocedrekadetetauauto- busu imajkenapolju, povikei pogrde ljudiuautobusuina jedvite jadeauto- substadeidetevratisemajci. Vratisekuci,popijedanjaciapaurin sredstvozasmi- renje , leze da se odmori. U tri sata stavi rucak u rernu da se greje, kakomu je to supruga nalozila. Malo posle zvoni teleIon: njegov kolega iz kancelarije, skojim uposlednjevremeimastalnekonIlikte. Pred vratima je bila lepuskasta devojka ilizena oko 28 do 0 godi- na. Natonasnesrecni ju- nak baci viljusku inoz na sto, tako snaznoodgurnu tanjir da se nestohrane prosu postolu,ustade,odeusvojusobuizalupivrata. Takticnazenamuprideirece: ,Pobogu, sta ti bi da na tako jedan u sustini naivan komentar napravis takav lom? Senzitizacijakaopovisenosta- njeosetljivostijeIenomensvakodnevnogzivota,narocitomodernogza- huktaloggradskogzivota,anesamopojavakojupsiholoziiIizioloziizucavajuu laboratoriji. Senzitizacijanijesamotrenutnostanjepovisenerazdrazljivosti, vec ijednorelativnotrajnostanjeorganizma,kojezbogtogaposlednjeg svojstva zasluzuje status oblika ucenja. Daimisenzitizacijuizdvojimouposebanoblikucenja presudnojeuticaoRazran svojomknjigomMindinevolutiori ,kojije poduticaj emnekihsovjetskihnaucnika,uprvomreduSergejevainje- 281 posledva sat acekanja na red, dodepredkomisiju denj e,odbi jadaproduzibol ovanj e. Nasjunakjeinacetakt icaniuzdrzlj ivcovek, aliovog puta. Pred vratimaje bila lepuskasta devojka ili zena oko 28do 0 godina. Natonasnesrecnijunakbaci viljuskuinoznasto,takosnaznoodgurnutanjirdasenestohraneprosupostolu, ustade,odeusvojusobuizal upivrat a. Senzitizacijakaopovisenosta- nj eoset l ji vost ij eIenomensvakodnevnogzi vot a, nar ocit omodernogza- huktaloggradskogzivota,anesamopojavakojupsiholoziiIizioloziizucavajuu laboratoriji. Senzitizacijanijesamotrenutnostanjepovisenerazdrazljivosti, vec ijednorelativnotrajnostanjeorganizma,kojezbogtogaposlednjeg svojstva zasluzuje status oblika ucenja. Daimisenzitizacijuizdvojimouposebanoblikucenja presudnojeuticaoRazran svojomknjigomMindinevolution ,kojije poduticaj emnekihsovjetskihnaucnika,uprvomreduSergejevainje- 281 govogdelaEvolucifaasocifativnihprivremenihve:a, 1967. No,istak- ni moj osj ednomdani kakonet rebaprevi detihipoteticnostovog drugogpristupa,kojiusenzitizacijiipseudouslovljavanjuvidiposebne oblike ucenja. NpkaklasnaKnitivania Vec i neka klasic na ispitivanja ukazuju da u senzi- «enaKlasicnaispitivanja tizaci;ji jpseudouslovljavanju ima elemenataucenja. Uprvoj grupi uslovna i bezuslovna draz sudavane u paru u toku celogeksperimenta; udrugojgrupi ispitanikaod 10. Posto je uslovlj avanje zavisno od davanja u paru dve drazi, moglo se ocekivati daceprva grupa pokazati bolje re zultate. Medutim,obegrupe su radile podjednakodobro. Pseudouslovljavanjeza vreme od 10. Nije li ono, prema tome, i samooblik ucenja?! Nekrije li se usenzitizaciji nekavrstaucenja? Vikensi, Vikens Wickens and Wickens, 1942 su smatralida je pseudouslovljavanje produkt generalizacije dra zi, koja se srece upojavama ucenjak Prema njima sveneutralne drazi imajune sto slicno sabezuslovnomdrazi, te zato i izazivaju bezuslovnu reakciju. Ta slic nostmoze bitiu naglom pocetku neutralne ibezuslovnedrazi. Ovu hipotezu pro- verili su u jednom posebnom eksperimentusapacovima. Bezuslovna draz jebila sok,a uslovnasvetio. Svaka od ove dvedrazi mogla je da se javi na dvanacina: sporo ili brzo. U eksperimentu su dobijeni sledeci rezultati: a kada seobe drazi javljajuna isti nacin, obesporo ili obebrzo, uslovlja vanje je bilo izrazito dobro; od19 zivotinja uslovljeno je 15; b uslovnai bezuslovna draz se javljajuna razlicite nacine: uslovna naglo, a bezuslovna postepeno ili, obrnuto, uslovna naglo abezuslovnapostepeno. Pod ovakvim eksperimentalnim uslovima uslovljavanje je slabo:svegajeod 18 zivotinja uslovljeno. Opisani rezultatipot vrduju idejuVikensa iVikensa:pseudouslovljavanjemo- zebitirezultatgeneralizacijedrazi. I Harlou Harlow, 199 je izneo hipotezu da jepseudouslovljavanje rezul tat izgradenog ocekivanja. Ocekivanje je pojam razgraden u kognitivnim teorijama ucenja. Ocekivanje bezuslovne drazi se izgraduje bilo da se bezuslovna draz daje samaodredenbrojputa,ili dase uslovna ibezuslovna draz dajuslucajnim re- dosledom. Ocekivanje stvara mentalnuimotornugotovost,spremnost da se rea- 282 guje. Pored navedenih klasicnihrezultata, postoje no- Novija istrazivanja v jj a istrazivanja,narocito na nizerazvijenim zi- senzi izacijevotinjskimvrstama. Upravo takva istrazivanja inspirisala su neke naucnike da u senzitizaciji vide poseban oblik ucenja. Takav je slucaj sa Sergejevim, Razranom,Dikmanom Dykman ,Dzonom John i drugima. Razranova koncepcijasenzitizacije i pseudo- Razranovo shvatanjeuslo vijavan ja mogla bi seIormulisati na sle- senzitizacijej -· -· deci nacin: 1 senzitizacija je, kao stosmo stalno isticali,posebanoblik ucenja; 2 sustinaIenomenajeusledecem:drazkojaupocetkuni jeizazi vala odredenu reakciju pocinjeda je izaziva relativno stalno;uzrok ovom je relativno trajno povecanjeosetljivostiodredenihnervnihcentara ipu- teva. UcemujeneuroIizioloskimehanizamoveposlednjepojave,danas je stvarveomaslobodnihhipot eza; senzitizacija je neasocijativan proces ucenja. Kodnje se ne stva ravezaizmedudvedraziiliizmeduj ednedrazi ijednenovereakcij e. Senzitizacijadovodi dotoga da se jedna potencijalna sposobnost tacnije receno:jednapotencija relativnotrajnomaniIestujeuponasanju. Sen zitizacija pojacava postojece, ali nedovoljno snazne, nedovoljno izrazene tendencije ponasanja; 4 senzitizacijajerelativno jednostavan oblik ucenja, slozenijiili visi samo od habituacije. Otuda se i javlja kodveoma prostih zivotinja kodplanarijai glista,kodprakicmenjaka ilihordata,najprostijihriba itd. Senzitizacija se,takode, srecekod dekortikovanihkicmenjaka. Sen- zitizacijukaooblikucenja srecemoikodonihvrsta kod kojihklasicno uslovljavanje josuvk ne postoji. Ser- gejev je ispitivao jedan posebanobliksenzitizacije, koji Razrannaziva alfa- uslovljavanjem videtinestokasnije. Ispitivanja suvrsenanaam-Iioksusu i zmijuljicama. Posleizvesnogbrojaponavljanja,neutralne drazi sl abe drazi pocinju i same da izazivajureakciju bezanja 283 bezuslovnu reakciju. Naprilozenojtabelidajemonekeosnovnerezultate,posebnozaamIi- oksus i posebno za zmijuljicu. Slicnost sa uslovljavanjem je u sledecim operacijama. Izlaganje same uslovne drazi ne dovodi do rezultata. Isto je slucaj i sa izlaganjem same bezuslovne drazi. Sta vise, u ovom poslednjem slucaju smanjuje se osetljivost organizma na uslovne slabe drazi. Ovi rezultati su suprotni rezultatima nekih drugih eksperimenata, od kojih smo neke vec opisali. Za obnavljanje reakcije nuzno je ponovno davanje u parudve drazislabei jake drazi. On za tonavodivisedokazakojisu suvisekomplikovani da bismo ihovde iznosili. HipotetskiIizioloskijezikSergejeva,uobicajenkodsovjet- skih autora, nije tesko prevesti na jezik ponasanja. Naravno, Sergejev se poziva i na neke izjave Pavlova u tom smislu. Voronjinovo shvatanje senzitizacije UpartijioklasiIikacijioblikaucenjakratkosmoopisaliVoronjino- voshvatanjesenzitizacije. Ovajoblikreagovanja iliucenja sovjetskipsi- holozi nazivaju sumacionim refleksom: tragovi proslih razdrazenja sumi- 284 raju se sa sadasnjim razdrazenjima i dovode do pojacanih reakcija. Draz kojaupocetkunijedovodiladospoljasnjereakcije,kojajebilapotpraz- na,usledponavljanjadrazi,odnosnousledsumiranjarazdrazenja,dovodi nakrajudospoljasnjegreagovanja. Takoistoidrazkojajeupocetku dovodiladoslabereakcije,usledsumiranjarazdrazenja,posleizvesnog broja ponavljanja dovodi do jace reakcije. Voronjinjesmatraodasenzitizacijapredstavljanajjednostavnijioblik ucenja,kojisesrecenesamokodniskorazvijenihorganizama,vecikod visokorazvijenih bica, pa i kod coveka. Voronjin, kao i drugi sovjetski autori pod cijim je uticajem Razran svakako bio ,smatrajudasumacionireIleksnijeasocijativnifenomen,tj. Za ovogpiscaovdepostojijedanproblem:akoseradiprostoosumiranju razdrazenja, senzitizacija se moze shvatiti u prvom od dva opisana znacenja kaotrenutnopovecanjeosetljivostiorganizma. Akose,pak,radio sumiranjutragovaproslihrazdrazenja,kakoVoronjintvrdi,senzitizacija semoze shvatiti kao oblik ucenja. U ovom poslednjem slucajuontakode govoridasenzitizacijanijeasocijativnioblikucenja,cakikadaje postupakeksperimentatoraasocijativan, tj. Utomtrenutkupostojiuslovzadalje asociranje tedraziireakcije:vremenskidodir jednedraziireakcije. Ovdezelimodaistaknemosamosledece:povecana reaktivnostmozedolazitiusledjednogasocijativnogmehanizma,kakav srecemoiuklasicnomemocionalnomuslovljavanju;jedinostoseu ovomslucajuneasocirajednareakcijasanekomnovomdrazi stoje uobicajenoznacenjeasocijativnogucenja ,vecsejednimasocijativnim mehanizmom produbljuje veza izmedu jedne drazi i jedne reakcije, tj. Asocijacijaovde ima poseban oblik neasocijativanoblikasocijacije. RAZLICITI OBLICI SENZITIZACIJE Iakojeizucavanjesenzitizacijekaooblikaucenjatekusvojojprvoj Iazi,Razranjemogaodakonstatujedasenzitizacijanijejednostavani jedinstvenIenomen,vecdapostojivisepodvrstaovepojave. Onnavodi cetiri podvrste senzitizacije, koje klasiIikuje u 2 grupe, u neasocijativne iasocijativneoblikesenzitizacije. Utomprimerumoglismoda vidimostaRazranpodrazumevapodasocijativnimoblikom:asocijativan jepostupakeksperimentatora,utomsmislustodajeuparudvedrazi,ali samapojavasenzitizacijesenesastojiustvaranjunekenoveveze, asocijacije. Asocijativni oblici senzitizacije su: alIa-uslovljavanje, gde prvobitna reakcija na uslovnu draz posta je jaca posle davanja u paru uslovne i bezuslovne drazi: ili prirodna ali neizrazena veza postaje izrazena ijaka posle davanja u paru uslovne i bezuslovne drazi. Ovaj poslednji slucaj imali smo u detaljno opisanom eksperimentu Sergejeva. Taj oblik uslovljavanja dobio je naziv po alIa- -reakciji, bezuslovnoj reakciji na uslovnu draz, koju smo vec opisali; 4 beta-uslovljavanje,gde za razliku odalIa-uslovljavanja,imamo jacanje bezuslovne reakcije na bezuslovnu draz usled standardnog postup ka uslovljavanja, naime, usled davanja u paru uslovne i bezuslovne dra zi. Pojavanije izrazita, niti siroko poznata i opisivana. Nalazimo jeu protokolima izvesnih sovjetskih istrazivaca, u kojima se beleze reakcije ispitanika iz pokusaja u pokusaj. Iz takvih protokola se ponekad moze videti da u pocetnoj Iazi uslovljavanja bezuslovna reakcija na bezuslovnu draz moze biti pojacana. Ovaj tip reakcije uskoro biva potisnut klasic nom uslovnom reakcijom. Odnavedenihoblikasenzitizacijenismoopisalijossamoprviinaj- prostiji njen oblik. Preci cemo sad na taj zadatak. Senzitizacija u uzem smislu Pretpostavimodajednadrazizazivajednureakcijusaodredenim stepenomverovatnoce. Akosetadrazcestoponavlja,verovatnocareak- cijecesepovecati,njenaamplituda,takode,mozedapostaneveca,vre- mereakcijecesesmanjiti,pragdrazikojijepotrebandabisereakcija izazvalacesesmanjiti. Akojosistecenapromenatrajerelativnodugo,go- vorimo o senzitizaciji kao obliku ucenja. Ovaj oblik senzitizacije liustrovacemo sa dva eksperimenta. Francisket je ispitivao senzitizaciju reIleksa bri- Eksperiment Francisketa, san j a kod sp i na i ne zabe. Vecposle57danasenzitizacijajebilaocevidna:uce- stalost reIleksabrisanjasepovecalaod414reakcijana100drazenja na6090reakcijana100drazenja. Eksperimentatorisuimalidvegrupezivotinja:uIgrupizivotinjajeuvek drazenajednaistatackareIleskogenezonenaledi ma;uIIgrupidraze- ne su razlicite tacke reIl eksogenezone. DrazenjerazlicitihtacakareIleksogenezonedovodiloje dopojacavanja reIleksa brisanja, dakle do senzitizacije. Izovih pojava Razranizvodi zakljuckekoji su Dominantno ognjiste raz- znacajni za pokusaj njegovog neuroIizioloskeg razenjaobjasnjenja senzitizacije i pseudouslovljavanja. Ueksperimentuse naj pr edrazi cent arA, paodmahzati ucent arB. Uovi mokol nosti ma drazenjacentraBneizazivasebisvojstvenufleksiju,vecreakcijukoja je svojstvena centru Aekstenziju. Prema klasicnom shvatanju Vvedenski, Uhtom- Ra. Raz- ran inekidrugi autori npr. Izovogmehanizma, smatraRazran,vremenomserazvijamehanizamklasicnoguslovijavanja, ukomesesasvimodredenadrazvezujezadominantnicentarrazdraze- nja. Kao idrugineuroIizioloziucenja,Razrantrazimogucemehanizmekojibi trenutnorazdrazenj enervnihcentarapretvoriliutrajnijutekovinu. Iz- meduostalihhipoteza,onisticeihipotezudajeosnovtrajnostinervnih procesa postetanicka potencijacija oj dloyd, EklesEccles. Ti teorijskipokusajibazirajusenapodacimakojisudobijeninarazlicitim zivotinj ski mvrstama ljudi ma, maj muni ma,mackama,psima,pacovi ma ijosnizi mzivotinjama. Naosnovut akvihpodatakacinisepokusajda se nade opsta i zajednicka priroda senzitizacije i pseudouslovljavanja. Senzitizacijajespecificanoblik ucenjakojiseucistomoblikujavljasamonaranimfilogenetskimnivo- ima planarije,gliste,prakicmenjaci amIioksus,zmijuljica najprostiji obiliciriba itd. PremaRazranu,senzitizacijajeposlozenostiirazvijenostidrugiob- lik ucenja, koji stupa na Iilogenetsku scenuodmah posle habituacije. Kodvisihzivotinja pasa,macaka,majmuna,coveka nepostojisen- zitizacijaucistomvi du. Kodvisihzivotinjastupaudejstvoasocijacija naosnovupamcenja Razran :visezivotinjepamtedasudobijalesokili hranuiponovosepripremajudaihdobijaju. Ali,tonijepraizvornioblksenzitizacije;njegacemo, kao sto smorekli,nacikodnizihorganizama. Tragoviranijihrazdrazenja spajajusesasadasnjim,novi mrazdrazenjima,tejeotudreagovanjesve izrazitije. Ali,ako je promena dugotrajnija,mozemogovoriti o senzitizaciji kao obliku ucenja ilisumacionom reIleksu. Meduti m, ovdesamgaizneozatostousvetlutihrazmatranjazelimdaanaliziram nekeslucajevepoznateizsvakodnevnogiskustva,kojiseuklapajuupoj- movneokviresenzitizacije,alimozdapocivajunadrugacijempsiholos- kommehanizmu. Navescu i analiziracudva takva primera. Dakle,cestoponavljanjedrazi seodigravaujednompsiholoskomkontekstu,imaodredenupsiholosko znacenje- itekutomkontekstupocinjedanassve vise iritira,tj. Sticajemporodicnihprilikapoceosamujednom trenut kudaspavamu